Zamiriše testo čim kročite u kuću. Pita u rerni, proja u plehu, šporet škripi pod težinom starog lima – takav je miris detinjstva, neprocenjiv i neponovljiv. Upravo zato smo odlučili da sačuvamo ovu tradiciju.
Naš sajt nije nastao zbog trenda. Nastao je iz potrebe da ne zaboravimo zanat koji se ne uči u knjigama – kako se meša kvasac „od oka“, kako se zna kada je proja gotova po zvuku kore i kako svaka pita ima svoju priču.
Za nas pita nije samo recept – pita je zanat.
Naša misija
Naša priča počinje davne 1926. godine, kada je naš pradeda Aleksa Stojanović, rodom iz Jelašnice, otvorio svoju pekaru u Nišu. U toj istoj kući, kupljenoj 1888. godine, danas čuvamo i prenosimo znanje koje se prenosi kroz četiri generacije..
Pekara je zatvorena 1942. godine, u teškim ratnim okolnostima koje su pogodile ceo region. Prema porodičnim zapisima i sećanjima, Aleksa je u tom periodu nastojao da pomogne komšijama i poznanicima kako je znao i umeo. Iako nisu postojali stabilni uslovi za rad, duh zajedništva i zanata opstao je u porodici.
Nakon rata, pekara je obnovljena 1951. godine i nastavila sa radom sve do kraja osamdesetih godina, ostajući upamćena kao mesto dobrog hleba, zanata i skromnosti.
Danas, ne prodajemo hleb – prenosimo znanje. Naša misija je da očuvamo zanat, ukus i vrednosti domaće kuhinje.
Ako makar jedna osoba odluči da razvuče koru prvi put – mi smo uspeli.
Porodični koreni dublji od kore
Naš zanat počinje s majstorskim pismom iz 1926. godine, kada je Aleksa bio priznat kao pekarski majstor – ne samo po veštini, već i po čestitosti da znanje prenosi.
📸 Na slici: Aleksa Stojanović sa praunukom Filipom – simbol prenosa znanja kroz četiri generacije.
Ovo pismo nije samo papir – to je zavet porodičnog zanata, dokaz da je veština više od posla.
To je čast, odgovornost i strpljenje – ruka koja zna da prepozna testo i kad ne gleda.
Iskustvo i ekspertiza
Recepti na ovom sajtu dolaze iz kuhinje Lele Stojanović iz Niša, rođene 9. marta 1962. Domaćica čitav život, stub naše kuhinje, majka, učitelj – Lela je osoba koja ne prepisuje recepte, već ih živi.
📸 Porodična fotografija: Lela Stojanović sa dedom Aleksom – tradicija koja se ne prekida od 1926.
Godinama su isprobavani na slavama, nedeljnim ručkovima i običnim danima.
Ona ne koristi vagu. Ne koristi aplikaciju. Njena ruka zna koliko.
Naš cilj
Ovaj sajt je naš digitalni pleh – mesto gde se tradicija i znanje čuvaju i prenose novim generacijama.
📌 Svaki recept, svaka lenja pita i proja rezultat su godina rada, grešaka i uspeha.
Jer pravo znanje ne pripada samo onima koji ga imaju, već i onima koji umeju da ga prenesu.
Ako makar jedna osoba napravi gibanicu kao što je pravila naša baka – uspeli smo.
Kuda idemo dalje?
Planiramo da sa vama delimo:
- 📜 Recepture koje se spremaju u zabačenim selima Srbije
- 🍞 Savete za starinske metode mešenja
- 🧑🍳 Zapise o zanatu koji polako nestaje
- ✍️ Priče koje se više ne prenose – osim ako ih ne zapišemo
Ovo nije kraj. Ovo je početak digitalne zbirke zanatskog znanja.
Ko stoji iza sajta?
Iza ovog sajta stoji porodica Stojanović – domaćini koji su znanje i zanat prenošeni kroz generacije odlučili da sačuvaju i podele u digitalnom obliku.
Ovo nije komercijalni projekat, već prostor za recepte koji su provereni, pripremani bez aplikacija i vaga, sa rukom koja zna – onako kako se to radilo decenijama unazad.
Ovde nećete pronaći trendovske recepte – već one koji se prenose s kolena na koleno, zapisani u sećanju i iskustvu, a ne na papiru.
Ne izmišljamo recepte – mi ih čuvamo, živimo i prenosimo.
Kontakt
Ako želite da podelite svoj stari recept ili imate pitanja, slobodno nas kontaktirajte na:
Hvala što ste sa nama.
Ovde se pita pravi od ruke. I duše.
📅 Poslednje ažuriranje: 19.07.2025.
Često postavljana pitanja o nama
Naši recepti su zasnovani na tradiciji i iskustvu, bez preciznih mera, pravljeni srcem i osećajem, ne samo kao običan spisak sastojaka.
Lela je stub naše kuhinje sa 40+ godina iskustva. Njeni recepti su provereni na slavama i običnim danima, prenoseći autentičnost domaće kuhinje.
Da, spoj tradicionalnog zanata i profesionalnog iskustva čini naše recepte uspešnim u savremenim uslovima, bez gubitka ukusa.
Zanat čuva kulturu i tradiciju. Sačuvati ga znači preneti bogatstvo i vezu sa prošlošću budućim generacijama.